Višedecenijski centralistički način upravlja u Republici Srbiji doprineo je neravnomernom ekonomskom razvoju na svim nivoima administrativno-teritorijalne podele, odnosno na sva tri NUTS nivoa. Polarizovan ekonomski razvoj povlači sa sobom niz problema. Zato je u interesu Srbije da teži njegovom uravnoteživanju i to prvenstveno na regionalnom nivou radi uspostavljanja održivog privrednog rasta. Kako regionalni nivo vlast ne postoji u Srbiji, pitanjima ekonomskog razvoja bave se centralni organi vlasti i jedinice lokalne samouprave. Država donosi generalizovane nacionalne planove ekonomskog razvoja ne vodeći računa o specifičnostima pojedinačnih regiona, a jedinice lokalne samouprave kreiraju sopstvene planove ekonomskog razvoja ne uzimajući u obzir ekonomske odlike svog neposrednog okruženja. Time potencijali većine regiona u Srbiji uglavnom ostaju neiskorišćeni. Zbog toga se međuopštinska saradnja i privredno povezivanje opština trenutno doživljavaju kao dobro rešenje pomenutom problemu dok se ne uvede regionalni nivo vlasti. Izmenom Zakona o lokalnoj samopravi 2018. godine, pravno je omogućena saradnja gradova i opština kroz udruživanje njihovih resursa sa ciljem unapređenja privrede u lokalnim zajednicama. Ipak, mogućnosti privredne međuopštinske saradnje u najvećem delu Srbije i dalje ostaju neiskorišćeni. Cilj ovog rada je da utvrdi mogućnosti privrednog međuopštinskog povezivanja u Kolubarskoj oblasti i da pruži konkretna rešenja koja bi mogla doprineti privrednom osnaživanju ove oblasti. Na osnovu analize strategija razvoja Grada Valjeva i opština Osečina, Ub, Mionica, Lajkovac i Ljig, ali i analize privrednih pokazatelja koje pruža Privredna komora Srbije, izvedena je SWOT analiza privrede Kolubarske oblasti. Zaključeno je da poljoprivredni potencijal ovog tradiocionlano voćarskog kraja treba iskoristiti u budućnosti za formiranje biodistrikta u kojem bi centralno mesto imala prerađivačka industrija, dok bi turizam imao dopunsku funkciju.