Umrežavanje je relativno nova strategija učenja i profesionalnog razvoja. Podrazumeva povezivanje ljudi, grupa i/ili organizacija radi brže razmene informacija, znanja i iskustava, zajedničkog učenja, istraživanja i generisanja ideja. Iako počeci naučnog pristupa umrežavanju mogu da se povežu sa psihološkim istraživanjima grupne dinamike, razvoju umrežavanja je najviše doprineo razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija. Umrežavanje u virtuelnom okruženju, iako ima ograničenja socijalnih interakcija, olakšava komunikaciju i (međunarodnu) saradnju i omogućava interkulturalnu povezanost. Koncept umreženosti zagovara socijalnu ravnopravnost koja je u praksi determinisana socijalnim kompetencijama i profesionalnim statusom pojedinca i/ili grupa. Ono omogućava veću vidljivost pojedinca i grupa i promovisanje pojedinih ideja. Istovremeno nosi i rizik nedovoljno pouzdanih informacija i mogućnost “skrivanja“ iza zajedničkih odluka. U strateškim dokumentima EU zagovaraju se sve strategije učenja koje mogu da doprinesu kvalitetu učenja, bržoj razmeni znanja i generisanju novih ideja. Podstiče se učenje kao zajednički konstruktivni proces podložan kritičkoj analizi. Rasprava se podstiče kao model kritičkog razmatranja sadržaja učenja. To doprinosi transformacionom potencijalu učenja. Pojedina istraživanja ukazuju na postojeću visoku umreženost većine pojedinaca tokom formalnog obrazovanja. Koncept umrežavanja sve je zastupljeniji i u visokom obrazovanju, kao i u profesionalnom razvoju pojedinca i grupa, na ličnoj i profesionalnoj ravni. Na primer, mnoge visokoobrazovne institucije iniciraju umrežavanje alumnija, kao i studenata i praktičara. Ipak, time nisu iscrpljene mogućnosti umrežavanja. Savremene tehnologije povezuju digitalna i tehnološka znanja sa socijalnim interakcijama.