Poslednjih nekoliko decenija, obnovljivi izvori energije postali su ključni faktor u borbi protiv klimatskih promena i jedan od glavnih uzroka globalne energetske tranzicije. Nastala je hitna potreba za dobijanjem "čiste" energije, pre svega iz izvora koji koriste energiju vetra ili Sunca. U cilju sinhronizacije ponašanja proizvodnih jedinica u interkonekciji, Evropska komisija je donela uslove za priključenje proizvođača električne energije na mrežu (A network code on requirements for grid connection of generators - RfG), gde je definisana kategorizacija proizvodnih jedinica po tipovima, i naznačeni su uslovi koje svaki tip jedinice mora da ispuni. Analizirano je priključenje velike solarne elektrane na prenosni sistem i njen uticaj na prilike u mreži. Za proračun tokova snaga u sistemu korišćen je kvazi-dinamički proračun, tako da je, umesto tri karakteristična režima (letnji i zimski maksimum i letnji minimum), sagledano 8760 stanja, za svaki sat u godini. Ovakav proračun, iako mnogo složeniji, daje sveobuhvatniji set informacija o prilikama u sistemu. Formira se simulacioni model, gde su modelovane satne vrednosti aktivne i reaktivne snage u svim potrošačkim čvorovima u mreži, kao i aktivna i reaktivna snaga u generatorskim čvorovima, ako je moguće. Generisanje solarne elektrane koja se priključuje predstavljeno je linearnim modelom, skaliranjem podataka o horizontalnoj insolaciji na lokaciji elektrane. Empirijski, relativna greška između ukupne proizvedene energije u toku jedne godine i pretpostavljene proizvodnje iznosi oko 5%. U posmatranom primeru, elektrana koja se priključuje (instalisane snage 150 MW) ne ugrožava elemente u sistemu. Najveće promene sa stanovišta naponskih prilika i opterećenja elemenata se, kao što je i očekivano, dešavaju na mestu priključenja elektrane i na električno bliskim vodovima i transformatorima. Prilikom proračuna posmatrana su tri režima rada elektrane, kada je faktor snage jednak jedinici, i kada je jednak 0,95 kapacitivno i induktivno. Maksimalno opterećenje priključnog voda za induktivni režim i režim cosph=1 iznosi 84%, dok je najveće u kapacitivnom režimu i iznosi 94%. Pritom treba napomenuti da se opterećenje voda veće od 90% u kapacitivnom režimu javlja u svega 24 časa u toku godine. Zaključeno je da je, usled većeg nivoa detaljnosti, a i iz operativnih razloga kako za investitora, tako i za operatora sistema, pogodnije korišćenje simulacionog modela na satnom nivou (odnosno kvazidinamičkog simulacionog modela). Na osnovu rezultata sa satnom rezolucijom može se doći do bolje procene ne samo kritičnih režima sa stanovišta ugrožavanja naponskih granica ili preoptrećenja u mreži, već i učestanosti njegovog ponavljanja.