- citati na Portalu: 0
- citati u CrossRef-u:0
- citati u Google Scholaru:[
 ]
- posete u poslednjih 30 dana:16
- preuzimanja u poslednjih 30 dana:0
|
|
|
2017, Nacionalni muzički identitet, str. 190-201
|
|
Od nacionalnog do poetskog identiteta na primeru odnosa muzičke interpretacije i stvaralaštva
From national to poetic identity on the example of the relationship between musical interpretation and creativity
Ključne reči: narodno pevanje; muzički; nacionalni i poetski identitet; stvaralaštvo; interpretacija
Sažetak
Osnovna karakteristika svakog naroda jeste njegov govor, odnosno jezik iz kojeg ishodi i muzičko stvaralaštvo. Maternji jezik kao i pripadnost određenom narodu usvaja se i ispoljava najpre neposredno. Otuda je svako muzičko stvaralaštvo u osnovi narodni, odnosno nacionalni fenomen. Međutim, čovek kao svestrano i uzvišeno biće poseduje sposobnost i za umnu kontemplaciju, dakle mišljenje koje nastaje isključivo kao empirijska posledica. Iako je zahvaljujući mišljenju takođe moguće stvarati, ipak je takvo stvaralaštvo tesno vezano isključivo za sećanje. Otuda bi svaki muzički događaj zasnovan na sećanju bio pre interpretacija kojom se reaktualizuje prošlost negoli novo autentično muzičko ostvarenje. Zato je danas interpretacija najzastupljeniji vid muzičkog događaja koji najčešće predstavlja samo simulaciju stvaralaštva. Iako je interpretacija često zamena za stvaralaštvo, vrlo je primamljiva i nezaobilazna u muzičkoj pedagogiji. Uslovljena je razumom, sticanjem navika i veština u kojima svest i osećanje ne zauzimaju primarnu ulogu. Nasuprot tome, autentično muzičko stvaralaštvo neizostavno prati svest i pažnja budući da je čovek duboko svestan samo onoga što mu izaziva osećajnost.
Abstract
Each identification is performed exclusively from the past, while poetic creativity has nothing in common with it, except the technique of expression as a skill. That is why the art of interpretation is closely related to identification, since they both are a product of the past, while the unrepeatability in music creativity is enabled only by the endless diversity of folklore heritage in conjunction with the unique personal experience of the world, which is basically a national phenomenon.
|
|
|
|
Reference
|
| |
Naknadno pridodat članak: provera, normiranje i linkovanje referenci u toku. |
|
|
D'âčenko, G rigoryj. (1899). Polnyj cerkovno-slavânskyj slovar', Moskva
|
|
|
Érnout, A; Meillet, A. (1959). Dictionnaire Étymologique de la Langue Latine Histoire des mots, Quatrième édition, Paris: Librairie C. Klincksieck
|
|
|
Euripidis, (1984). Medea, Oxford: Clarendon Press; Eshil-Sofokle-Euripid (1979). Grčke tragedije preveo Miloš N. Đurić, Sarajevo: IRO " Veselin Masleša"
|
|
|
Zorić, Pavle, (1975). "Kritičko i esejističko delo Stanislava Vinavera", u: Predrag Palavestra (urednik), Kritički radovi Stanislava Vinavera (7-37), Novi Sad: Matica srpska
|
|
|
Karapandžić, D. Đ. (1929). Rečnik latinsko-srpski, Beograd: Izdavačka knjižarnica Gece Kona
|
|
|
Kojen, Leon, (1996). Studije o srpskom stihu, Sremski Karlovci * Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića
|
|
|
Magnien, Victor, Maurice Lacroix, (1969). Dictionnaire Grec-Français, Paris: Librairie classique Eugène Belin, 8 rue Férou
|
|
|
Milanković, Vera; Petrović, Milena, (2015). "Solmizacija kao društvena igra", u: dr Milena Petrović (urednik), Sociološki aspekt pedagogije i izvođaštva u scenskim umetnostima, tematski zbornik / Sedamnaesti pedagoški forum scenskih umetnosti (65-72), Beograd: FMU
|
|
|
Platonis opera: (1903). Ion; (1901). Phaedrus; Oxford: Clarendon Press; Platon, (1955). Ijon, G ozba, Fedar, prevod i napomene i objašnjenja izradio Dr Miloš Đurić, Sarajevo: Kultura
|
|
|
Regenbogen, Arnim, (2004). Rečnik filozofskih pojmova / osnovali Fridrih Kirhner i Karl Mihaelis: potpuno iznova priredili Arnim Regenbogen i Uve Majer, preveo Aleksandar G ordić, Beograd: BIGZ Publishing
|
|
|
Ruso, Žan-Žak, (2001). Ogled o poreklu jezika, Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića
|
|
|
Sander, M. N; Trénel, M. I. (1859). Dictionnaire Hébreu-Français, Paris: Au Bureau des archives israélites, Rue des Quatre-Fils, 16
|
|
|
Senc, Stjepan, (1991). Grčko-hrvatski rječnik za škole,. Treće reprint izdanje, Prvo izdanje 1910, Zagreb: Trošak i naklada Kr. Hrv. - Slav. - Dalm. Zem. Vlade
|
|
|
Skovran, Dušan; Peričić, Vlastimir, (1977). Nauka o muzičkim oblicima, Beograd: Univerzitet umetnosti u Beogradu
|
|
|
Smit, D. Antoni, (2010). Nacionalni identitet, Beograd: Biblioteka XX vek
|
|
|
Stefanović, Svetislav, (1979). "Ritam i emocija" , u: Predrag Protić (urednik), Pisci kao kritičari pre Prvog svetskog rata (165-169), Novi Sad: Matica srpska
|
|
|
Subotić, Jovan, (1983). "Nauka o srbskom stihotvoreniju" , u: Dragiša Živković (urednik), Zasnivanje nacionalne kritike (228-230), Novi Sad: Matica srpska
|
|
|
Tijes, An-Mari, (2009). "Kulturna proizvodnja evropskih nacija" , u: Katrin Halpern, Žan-Klod Ruano-Borbalan (urednici), Identitet(i), (332-343), Beograd: Clio
|
|
|
Formozo, Bernar, (2009). "Rasprave o etnicitetu", u: Katrin Halpern, Žan-Klod Ruano-Borbalan, Identitet(i), (295-311), Beograd: Clio
|
|
|
Chantraine, Pierre, (1968-1977). Dictionnaire Étimologique de la Langue Greecque, Paris: Éditions Klincksieck
|
|
|
Šijaković, Bogoljub, (2012). Mit i filosofija: ontološki potencijal mita i početak helenske filosofije; Teorija mita i helensko mitotvorstvo, Beograd: Univerzitet, Pravoslavni bogoslovski fakultet, Institut za teološka istraživanja
|
|
|
|
|