Namera ovog istraživačkog rada jeste davanje doprinosa saznanjima u ređe ispitivanoj oblasti muzičke aktivnosti komponovanja. Istraživanja na ovu temu još uvek manjkaju u odnosu na istraživanja drugih muzičkih aktivnosti. Međutim, ovakvo stanje se polako menja i istraživanja postaju sve brojnija. Takođe, darovitost je kompleksan pojam, savremene teorije se slažu da postoje različiti tipovi i da su genetske predispozicije neophodne isto koliko i sredinski uticaji. Pokušali smo da ispitamo slučaj darovitog Branka Z. kroz prizmu ovih teorija. Cilj istraživanja je bolje razumevanje potreba darovite dece i eventualnih poteškoća koje su posledica izuzetnosti. Nameravali smo da ustanovimo kako muzička obuka utiče na razvoj talenta i uspešnosti. Metodologija istraživanja je kvalitativna - studija slučaja. Metod istraživanja je intervju, sa elementima follow up study - longitudinalnog praćenje i posmatranje deteta i njegovog razvoja. Pitanja u intervjuu su podeljena u četiri grupe, prema predmetu interesovanja - I Genetske predispozicije/sredinski uticaji, II Socijalni i emotivni život, motivacija, III Kognitivni procesi komponovanja, IV Razvoj muzičkih veština, uticaj obuke. Nalazi istraživanja pokazuju da su na razvoj darovitosti podjednako uticali i genetika i sredina. Brankov socijalni život uglavnom je vezan za muziku, on ima snažne emocije i osećaj toka kada komponuje, što je karakteristično za darovitu decu. Ispitanik komponuje po modelu Bottom up, a takođe koristi i kombinovani kognitivni model. Pokazalo se da je nestandardna obuka u muzičkoj školi i podsticaj za komponovanje doprinelo ovladavanju i primeni znanja u novim kompozicijama, jačanju učenikovog self-koncepta, kao i očuvanju unutrašnje motivacije. Nalazi imaju jasne pedagoške implikacije, ukazuju na važnost podsticanja i podrške darovitosti, da bi se ostvarila uspešnost i ekspertiza . Skrenuli smo pažnju na poteškoće sa kojima se darovita deca susreću, u cilju pružanja veće podrške i boljeg razumevanja njihovih specifičnih potreba.