2025, Novine u dijagnostici i terapiji komplikacija ciroze jetre, pp. 16-16
|
Hepatorenalni sindrom
(The title is not available in English)
aUniversity of Belgrade, Faculty of Medicine, Serbia + University of Belgrade, Faculty of Medicine, Clinical Hospital Center 'dr Dragiša Mišović', Serbia
bUniversity of Belgrade, Faculty of Medicine, Serbia + Clinical Center of Serbia, Clinic for Gastroenterology and Hepatology, Belgrade, Serbia
Keywords: hepatorenalni sindrom; ciroza jetre; akutno oštećenje bubrega; glomerulska filtracija; terlipresin; noradrenalin; albumin; dijaliza; TIPS; transplantacija jetre
Abstract
(not available in English)
Hepatorenalni sindrom (HRS) predstavlja kliničku manifestaciju akutnog pogoršanja bubrežne funkcije na terenu uznapredovale ciroze jetre. Odlika HRS je pojava znakova oštećenja bubrežne funkcije - pad jačine glomerulske filtracije i porast koncentracije kreatinina u serumu bez patohistoloških promena karakterističnih za akutno oštećenje organa. Iako je stanje potencijalno reverzibilno, kratkoročna prognoza je po pravilu loša, a mortalitet visok. Patofiziološki mehanizmi HRS aktiviraju se na terenu splanhničke vazodilatacije, portne hipertenzije, srčane disfunkcije i sistemske inflamacije, zbog čega se povećava aktivnost sistemskih i bubrežnih vazokonstriktrnih mehanizama i javlja konstrikcija krvnih sudova bubrežnog korteksa koja kompromituje perfuziju organa i dovodi do smanjenja jačine glomerulske filtracije. Prema najnovijim smernicama Incijative za kvalitet akutnih bolesti i Međunarodnog kluba za ascites razlikuju se tri entiteta: HRS sa akutnim oštećenjem bubrega (HRS-AOB), HRS sa akutnim popuštanjem bubrega (HRS-ABS) i HRS sa hroničnom bolešću bubrega (HRS-HBB). Dijagnostički kriterijumi za HRS-AOB su prisustvo ciroze sa ascitesom, porast koncentracije kreatinina u serumu za najmanje 26.5umol/l tokom 48h ili za najmanje 50% od bazalne vrednosti u poslednjih 7 dana i/ili smanjenje diureze na manje od 0,5 ml/kg tokom najmanje 6 časova, izostanak oporavka vrednosti serumskog kreatinina i diureze u 24h od započinjanja terapije i odsustvo drugih potencijalnih uzroka AOB. HRS-ABS se javlja kada AOB traje duže od 7 dana, dok se HRS-HBB razvija kada se bubrežna funkcija ne oporavi ni nakon 90 dana. Lečenje HRS-AOB počiva na merama za uspostavljanje adekvatne sistemske i splanhičke perfuzije, prvenstveno primenom terlipresina i noradrenalina, rehidracijom kristaloidnim rastvorima kada postoje znaci dehidriranosti, ili primenom diuretika kada postoji hipervolemija. Primena albumina je još uvek tema diskusije. Dijalizna podrška se preduzima na osnovu individualne procene, a izbor metode zavisi od lokalnih mogućnosti. Transjugularni intrahepatični portosistemski šant može privremeno da poboljša glomerulsku filtraciju, ali je jedino trajno rešenje transplantacija jetre.
|